Уз маршала Тита

Уз маршала Тита, јуначкога сина, нас неће ни пакао смест’! Ми дижемо чело, ми крочимо смјело и чврсто стискамо пест! Род прастари сви смо, а Готи ми нисмо. Славенства смо древнога чест. Тко друкчије каже, клевеће и лаже, нашу ће осјетит пест! Све прсте на руци, у јаду и муци, партизанска сложила је свијест. Па сад, кад и треба, до сунца до неба, високо ми дижемо пест!