Када би знала колико те волим послала би ме у Сибир
Јер волим те као разбојник и желим да те отмем
Да те одведем где нас нико од људи
Не зна где нас препознаје само
Бог Који ми и даје кола и брзе ждрепце
У кочији свилу шампањ и лед
У очима коња живи пламен
Сами нас ати Господњи вуку
Бог ће их знати куда
Пружаш ми стидљиво своју руку
И на твој мед од речи
Ћутим и дишем твоје присуство
Негде у мени харфа добош и луде трубе
Негде у теби нежна звона
Кочија већ попут цркве лети
Кроз окно видиш своју кућу као у сну
Фијакер наш и лошад у зрцалу воде
Родитеље који те траже
Пријатеље који те зову да им се вратиш
Ал’ касно је већ и сећање бледи
Време у касу трчи
Време у касу
Не бој се ради за нас