Бајага - Тишина

Мрак се скупио у кап, Рано јутро као слап Улази у собу, Дал’ си икад питала Тамне сенке зидова Ујутро где оду. Очи су ти склопљене, усне су ти уморне. Не љуби ме њима. Нису чворци певали, док је изнад кровова Свирала тишина. Хајде Боже буди друг па окрени један круг, Уназад планету. Ноћ је кратко трајала А нама је требала Најдужа на свету. У мом оку само хлад У мом срцу само студ Иње и прашина. Нису чворци певали док је изнад кровова Свирала тишина. У цик зоре звижди воз, њиме одлазим у ОЗ, нећу да се вратим, што год теби напишем поцепам и обришем, ал’ ти мораш знати. Ниси се пробудила, зато ниси видела, играле су сене, нек те добри духови и краљевски орлови, чувају од мене. Хајде Боже буди друг, па окрени један круг Уназад планету. У мом оку само хлад У мом срцу само студ Иње и прашина.