Marchelo - Jedan

Zivim u senci senke, tvoje senke i znam da znas jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom jer drukcije ne umem, ne razumem ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim to nije osmeh, to je grc ljudi su slepi lepi dani, nasmejani, za tebe, za mene skice druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice znam da znas jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci praznim danima, nestajes i prica odavno nije fer lepotica i zver, suvise razno sve je prazno prazno je zarazno, neprolazno