SRBSKI MA U KAMENU - Magina biljka koja svetli

Расковник (Laserpitium siler) је биљка којој су српска народна вјеровања приписивала магијске моћи. Вуков Рјечник о расковнику каже: „Некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклон отвори сам од себе.“ За ову биљку се вјеровало да раскива многе болести, те да може отворити жену нероткињу. По аналогији, отвара све катанце, па су расковник жељели они који траже новац скривен и закључан. Расковник је кључ до силног блага митског цара Радована. Многи словенски и други народи имају биљку за коју везују вјеровања о сличним чудесним својствима, а најпознатија је мандрагора. Необичан изглед расковника будио је народну машту. Његову антропоморфност чине коса, глава, врат и екстремитети, некада се тумачи и „пол“, а биљка може личити на „самца“ или на човјека са дјецом (расков с’с децу). По положају „ногу“ видјело се да ли је расковник „миран“ или „у покрету“. Чудесна биљка сматрана је правим благом. Није расла свуда и увијек (само у прољеће), брзо је нестајала (за једну ноћ би израсла, процвјетала и увенула) и тешко је било доћи до ње. Према причама из источне Србије, до расковника се може доћи на неколико начина. Корњачи треба оградити јаја (или јежу ставити у сандук младунце), па ће животиња ограду срушити помоћу расковника. Невоља је у томе што је биљку тешко уграбити, јер је животиња прогута чим сруши ограду. Као чаробно средство, везано за онострани свет, човјеку је расковник доступан преко животиња са хтонским обиљежјима, које се, међутим, труде да биљку после употребе униште и тако не наруше забрану комуникације између два свијета. Чак и када се расковника неко домогне, не може га држати у руци јер брзо ишчезне, па га мора усјећи у длан или прст, како су чинили хајдуци. Вјеровало се да расковник ноћу свијетли, али да само одабрани, којима је расковник намијењен, могу видјети ту свјетлост у облику три свјећице које горе изнад кладенца. Литература Слободан Зечевић, Српска етномитологија, Београд: Службени гласник, 2008; Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, Београд: Штампарија Краљевине Југославије, 1935; Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Етнографски институт САНУ − Интерпринт, 1998; Љубинко Раденковић, „Расковник у кругу сличних биљака“, Расковник 100, 2000; Веселин Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама, Београд: СКЗ, 1994. Ђурђина Шијаковић #raskovnik #jež #biljka