Крокодокодил

Били су, децо, једном један муж Крокодил и његова жена Крокодилка. И они су имали једног сина – Крокодокодила. И тај Крокодокодил ништа није хтео да слуша и био је врло неваљао. И његов отац Крокодил наљути се једног дана на Крокодокодила и одведе га у шуму да га поједу неке друге животиње. И он га је тако везао за једно дрво и оставио да га поједу. И тако је, једнога дана, мали Крокодокодил остао сам у шуми код тог једног дрвета. И чекао је да га неко поједе. Зато што није био добар.И, једнога дана, дође код тог дрвета, један миш и Крокодокодил каже том мишу: – Поједи ме, поједи ме! Ја нисам био добар! А миш се уплаши тог крокодокодилског гласа и побегне под један лист. А Крокодокодил му поново рече: – Поједи ме, поједи ме! А миш каже испод оног листа: – Не могу да те поједем. – А зашто не можеш да ме поједеш? – Зато што не могу… Један пут сам у једној шупи јео једног крокодила, али то није био прави крокодил, па сам се убо на једну жицу. И миш оде. А онда дође у ту шуму, другога дана, једна змија. А мали Крокодокодил каже змији: – Поједи ме! Нисам био добар и сад ме поједи! А змија се уплаши тог крокодокодилског гласа и побегне чак на дрво. А Крокодокодил јој поново каже: – Змијо, поједи ме! А змија каже са гране: – Нећу да те поједем! – А зашто нећеш да ме поједеш? – Зато што ниси био добар. И змија оде. И онда, трећег дана, дође код тог дрвета један мрав и попне се Крокодокодилу на једну ногу. Јер је мислио да је то земља. А Крокодокодил каже: – Мраве, поједи ме! Нисам био добар и сада неко треба да ме поједе. А мрав каже: – Гладан сам и хоћу да те поједем, само ми кажи – где си? А Крокодокодил каже: – Ту сам, испод тебе. Ти стојиш на мојој нози. А мрав каже: – Добро, онда ћу те појести од ноге. А Крокодокодил каже: – Хвала ти, поједи ме целог. Кад нисам био добар… И тако је мрав јео Крокодокодила цео дан, а када је било вече, Крокодокодил пита мрава: – Мраве, јеси ли ме појео? – Нисам, сад ћу. А кад је прошла ноћ и још један дан, Крокодокодил пита мрава: – Мраве, јеси ли ме појео? А мраву досадно да једе толиког Крокодокодила па каже: – Јесам, појео сам те, сада можеш да идеш кући! И Крокодокодил онда оде својој кући. И каже да га је мрав појео и да ће сада стално бити добар. И био је добар и више га нико није појео. Крокодил, Душко Радовић
Back to Top