УКРАИНЦИМА СЕ УА ТЛО ПОД НОГАМА, А ЗЕМА ОДЕ НАДОБОШ

Земља за коју се толико боре украјински војници испада да одавно није украјинска, погодите зашто…? Ма није могуће да је америчка! Запад се труди да о томе не говори, а ћути и бандитски «незалежни», марионетски «јевропа сад» режим, на челу са својим кловном.   Говоримо онако како јесте.  Независно западно издање Australian National Review саопштило је да је безмало трећина површине читаве Украјине или негде око половине целокупног пољопривредног земљишта, међу собом, већ поделило три међународна играча на тржишту прехрамбених производа и хемије. То су америчке или компаније са већинским америчким капиталом Cargill, Monsanto и Dupont. Чим је главни украјински наркоман Зеленски потписао закон о продаји земље, одмах су га преплавили западни «покровитељи». Цитирамо веома опрезно писање Australian National Review: «ново законодавство искористиће компаније из САД за масовне инвестиције у државу». Крај цитата.  На данашњи дан овим лешинарима — Cargill, Monsanto и Dupont — припада 40 посто обрадивих површина Украјине. Кијев је од ових послова добио 17 милијарди долара у облику кредита од ММФ-а и канцеларије свих трију корпорација. Ево како укро-патриоте дају земљу на добош…  Само је Monsanto корпорација самостално или преко посредничких команија купила: 78 посто земљишног фонда Сумске области, 56 Черниговске, 59 посто земље у Херсонског области, 47 посто Николајевске, и у залог 34 посто пољопривредних површина у Кијевској и Дњепропетровској области.  Дакле, Украјина одавно не поседује огроман део своје земље… И више никад неће. То више није «ридна нењка», већ «dear mother». Међутим, ни то није толико страшно. Експерти тврде да поред претварања Украјине у државу-колонију, транснационалне компаније имају још један кључни циљ —  да спусте цену и изазову банкрот на десетине хиљада европских фармера. А кад њих уништи кренуће у централизоване испоруке пољоприведних производа…  Погодите одакле? Да,да из државе прекоокеанских лешинара. Да ли још увек верујете речима ових бандита о слободи и демократији?
Back to Top