мама

в ролях: ника жукова стихотворение а.с.пушкина анчар читают: алёна михайлова и евгений шварц режиссёры: сёстры набока оператор-постановщик: карим имамиев звукорежиссёр: валентин мингалёв ассистент оператора: илья цимбалов kirillin camera rental Александр Пушкин анчар в пустыне чахлой и скупой, на почве, зноем раскаленной, анчар, как грозный часовой, стоит — один во всей вселенной. природа жаждущих степей его в день гнева породила, и зелень мертвую ветвей и корни ядом напоила. яд каплет сквозь его кору, к полудню растопясь от зною, и застывает ввечеру густой прозрачною смолою. к нему и птица не летит, и тигр нейдет: лишь вихорь черный на древо смерти набежит — и мчится прочь, уже тлетворный. и если туча оросит, блуждая, лист его дремучий, с его ветвей, уж ядовит, стекает дождь в песок горючий. но человека человек послал к анчару властным взглядом, и тот послушно в путь потек и к утру возвратился с ядом. принес он смертную смолу да ветвь с увядшими листами, и пот по бледному челу струился хладными ручьями; принес — и ослабел и лег под сводом шалаша на лыки, и умер бедный раб у ног непобедимого владыки. а царь тем ядом напитал свои послушливые стрелы и с ними гибель разослал к соседям в чуждые пределы. 1828 г. / Alexander Pushkin Anchar In a barren desert, the scanty land, On a ground, burned by sun to total, Anchar, as one of the safeguards stand Alone in this endless world. The nature of the hungry steppes Had born a tree in a state of anger, Filled with a poison its green crest, Its roots completely satiated. The poison drips along the bark, Melting to liquid by a heat, Then goes rough in the evening time As a transparent thick pitch. No any bird is flying to Or tiger coming near — wind Touches the poison-tree in move And flies away, transforms to evil. And if a cloud in the rove Waters the leaf by a sudden rain, The poisoned liquor from a bough Eventually trickles into sand. But one man forced the other man To go to anchar by a killing gaze, A slave obediently went And brought the poison in next day. He brought the mortal tar and rame With the faded leaves, his pale forehead Was grooved all with a cold sweat Which flowed down his ill body. He brought, grew feeble and lay still Under the vault of the tzar hovel, And died then at the mighty feet A poor slave without fortune. The tzar had saturated well With poison his obedient arrows And sent them as the fatal death To all the neighbour countries alien.
Back to Top