Духовник, човек (из) народа, беседник брзог и оштрог језика, један од најзначајнијих савремених теолога и мислилаца – Владика Атанасије Јевтић, упокојио се на данашњи дан пре три године.
Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду, Богословски факултет уписао 1958. године, а замонашен је 1960. године. По завршетку Богословског факултета одлази на Теолошку академију у Халки у Турској, а потом и на Теолошки факултет у Атину. 1968. у Паризу наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и усавршава знање француског језика. После само једне проведене године изабран је за професора на Институту. Након три године проведене у Паризу враћа се на Богословски факултет у Београду, где је низ година предавао, а биран је и за декана у два наврата 1980-1981. и 1990-1991.
Његово антологијско дело „Патрологија“ из пет делова детаљно говори о животу и промислима највећих духовника у историји хришћанске вере, од апостолских ученика до новог доба. „Божанствена Литургија“ је антологија богослужења у којој је у четири књиге описан развој Литургије у Православној Цркви. Иза њега су остала бројна богословска, философска, историјска и пастирска дела (“Од Косова до Јадовна”, “Беседе и речи”, “Христос, алфа и омега”, “Савремени еклисиолошки подсетник о дијаспори”, “Мајка, дар Божији човеку”, “Свети цар Константин и Милански едикт”…)