У мојој књизи Моравац Грка Зорбе објашњавам на који начин су српске речи ушле у грчки језик и на тај начин га формирале. О томе у којој мери је тај старогрчки језик личио на српски, видимо по молитви на старогрчком у речнику грчког лингвисте Константина Икономоса из 19. века. Ту молитву, како смо имали прилике да видимо у мом речнику грчко-српских парова, Моравцу Грка Зорбе, неупоредиво лакше може да прочита данашњи Србин, него данашњи Грк, не рачунајући оне Грке који знају српски језик.
Оно што је најчудније у целој тој причи је да је по званичној струци еолски дијалекат старогрчког нестао пре више од две хиљаде година. А онда је у 19. веку осванула хришћанска молитва на истом дијалекту старогрчког, који је по званичној причи био говорни пре Христа.
Ми ћемо данас да разматрамо узроке овог феномена повезујући фрагменте језичких, историјских и других чињеница, те ћемо покушати да одгонетнемо овај очигледан парадокс или боље рећи, један од парадокса званичне научне приче.