Стари споменици & Kрајпуташи; село Сирогојно

У селу Сирогојно налази се стара црква Апостола Петра и Павла, подигнута 1821.године. Поред ње се налази мали лапидаријум – колекција камених надгробних споменика. Споменици су углавном са краја 19. века и почетка 20. века. Међу њима и неколико споменика – крајпуташа. Споменици – крајпуташи су једна од знаменитости Србије. Налазе се у селима, црквеним портама и најчешће на раскрсницама путева, због чега су и добили име. Зову се и „празан гроб“ јер се подижу у знак сећања на прерано умрлу, најчешће погинулу особу чији гроб је вероватно врло далеко или се и не зна где је. Споменик је требао да сећа људе који пролазе тим путем, да је постојао тај и тај, и на тај начин да буде отргнут од заборава. По неким мистичнијим тумачењима, споменик-крајпуташ, требало је да покаже души умрлог пут до куће. Најчешће су једноставног облика, урађени у монолитном камену, квадратног или правоугаоног облика, висине од једног до једног ипо метра мада могу да се нађу и виши, око три метра. На њему су обично исклесани ликови преминулих, обојени живим бојама, међу којима се често среће интензивно плава. На споменику је редовно уклесан епитаф, најчешће духовито срочен, који говори о покојнику за кога је обиљежје подигнуто. Подизање споменика покојнику на месту гдје није сахрањено његово тело, као обичај се посебно развио и очувао у Србији у 19. веку, после устанка против Турака, а јача после Првог светског рата.