Iako na zvučnoj slici nakon prvog slušanja verovatno nećemo prepoznati značajna stilsko-produkcijska mimoilaženja, drugi album Bella Technike daleko je od klona prvog Sectiona, a zapravo mnogo bliže filozofskim kontemplacijama na temu o modernom zvuku, ili, još tačnije, o tome kako isti, kao format kompresije svih strahova i dilema u uhu, konačno, pustiti niz vodu.
“Solid State“ (Odličan hrčak/Bravo Boys/pdv Records) plesna je ploča.
Inteligentno koncipirana, zavarava utisak da slušamo pesmu za pesmom, i donosi vrlo retko iskustvo prisutnosti na koncertu koji to nije, na samo nekoliko metara od benda, koga nema, jednom rečju, pred nama je muzika formatirana kao doživljaj (posebne vrste).
Slatki mamac vraćanja na Mikijeva i Bambijeva prethodna podešavanja i dalje promiče pred našim sklonostima da prenaglašavamo ono čega ima samo u tragovima, i to nikoga ovde ne treba puno da uzbuđuje.
Ono što je, ipak, staro, a novo, jeste naklon Orbital-ističkim muzama.
Arpeđivirtuozno, i ovom elektro-biseru dale su poliritmički syay u koji je bez prestanka preporučljivo gledati, i opušteno, s razumevanjem, uživati.
1.
2.
3. Solid
4. Flea
5.
6. Morning
7.
8. Bus