Комитска песма

Соко птица лети горе, Зраком високо, Под њом, доле, тамна гора, Бујна, зелена. Соко птица тихо збори Гори зеленој: Ој, ти горо, зелен-горо, Горо мирисна, Чули ноћас, кад у теби Оро заигра? Три су чете ноћас стигле, Чете комитске, У врх, горе, на висини, Барјак развиле. Око њега бујном снагом Оро повеле; А из грла, мушка грла, Песма забруја. Ој, ти горо, зелен-горо, Горо мирисна, Чу ли ноћас, кад у теби Оро заигра? Чу ли песму, бујну песму, Мушку, јуначку, Знашли, горо, разабра ли, Који беху то? Зелен-гора тихо збори Птици соколу: Ој, соколе, сив-соколе, Птицо јуначка, Све сам вид’ла, све сам чула, Слушај, који су: Прва чета, што се спусти Озго, с’ Козјака – То је чета, дивна чета, Ђорђа Скопљанца: Друга чета, што пристиже Оздо, из Пчиње – То је чета, снажна чета, Довезенскога: Трећа чета, што се прибра Отуд с Прешева – Њу предводи главом сами: Крста Војвода. На свима је, сив-соколе, Дивна опрема; У свакога, птицо моја, Спрема убојна. Коло води млад Скопљанче Хитро, момачки, До њега су млади момци, Момци Вардарци. Узаврела крв јуначка, Игра снага сва; Прибрали се, да учине Борбу последњу. Јер с Мораве данас, веле, Креће Србија, Мој соколе, сив-соколе, Мајка Србија! Махни јаче, прни небом, Пусти широм глас – Мој соколе, птицо моја, Иде слобода! Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 — Ниш, 27. јануар 1911), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Маћедонији. Због показане храбрости већ 1905. је стекао звање војводе. Учествовао је у биткама на Гуглину, Петралици и Челопеку 1905. године. Његов рејон је била кумановска околина где се често сукобљавао са бугарским војводом Крстом Коњушким. Умро је од последица дуготрајног четовања, и нарушеног организма услед дугог живљења на отвореном под лошим временским условима. Јован Довезенски (8. април 1873, Довезенце — 2. мај 1935, Куманово), је био четнички војвода у Старој Србији и касније политичар у југословенској држави. Године 1904. изазван Кокошињским покољем Срба у селима Кокошињу и Шопском Рудару извршеним од стране ВМРО-а, одмеће се у шуму и формира српску чету. Учествовао је у бројним борбама српских чета у Кумановском крају, на Челопеку 1905. и 1906. У Првом Балканском рату учествује у Кумановској бици, као и у Првом светском рату. Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Маћедонију почетком 20. века. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. Од 1904. је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну. У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.