AMERIKA STIGLA U IZRAEL, NAJAVA NOVIH RATOVA I SUKOBA

#amerika #izrael #palestina Join this channel to get access to perks: Label and copyright: Benjak Ilija -Website : Ilija Benjak Instagram : Ilija Benjak Facebook Page : Poslovni Kontakt / Business inquiries : @ Official Partner’s -MEDIACUBE WORLDWIDE LTD -Feniks Info -Instant-Gming -Nitro Concepts Između Izraela i Palestine postoji dugotrajan i složen sukob koji se zasniva na nacionalnim, verskim i teritorijalnim pitanjima. Sukob je eskalirao u subotu, 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas, islamistička organizacija koja kontroliše Pojas Gaze, izveo masovni napad na Izrael lansirajući hiljade raketa i infiltrirajući se na izraelsku teritoriju kopnom, morem i vazduhom. Hamas je nazvao operaciju “Potop Al-Aksa“ i rekao da je to odgovor na izraelske napade na palestinske žene, svetinje i opsadu Gaze. Izrael je proglasio ratno stanje i pokrenuo kontranapad pod nazivom “Željezni mačevi“, ciljajući Hamasove položaje u Gazi vazdušnim udarima. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da je ovo rat i da će Hamas platiti visoku cenu za svoje akcije. U napadima je poginulo najmanje 40 ljudi, a ranjeno više od 700. Među žrtvama nema hrvatskih državljana, prema saopštenju Ministarstva vanjskih i europskih poslova. Napad Hamasa je izazvao osude sa Zapada i podršku Izraelu, ali i čestitke od proiranskog Hezbolaha iz Libanona. Ovo je najžešći sukob između Izraela i Palestine od 2014. godine, kada je Izrael pokrenuo operaciju “Zaštitna ivica“ protiv Hamasa u Gazi, koja je trajala 50 dana i rezultirala smrću više od Palestinaca i 73 Izraelaca. Hamas je najveća od nekoliko palestinskih militantnih islamističkih grupa. Njeno ime je arapska skraćenica za Islamski pokret otpora, koji je nastao 1988. godine nakon početka prve palestinske intifade, ili ustanka, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i Pojasa Gaze. Hamas ima cilj da uništi državu Izrael i uspostavi islamsku državu na Bliskom istoku. Hamas se sastoji od različitih vojnih grupacija, među kojima su Kassam brigade, koje su u proteklim godinama izvele mnoge napade i samoubilačke atentate na Izrael. Organizacija obuhvata i humanitarne organizacije. Hamas ima široku mrežu škola i socijalnih ustanova u Gazi, čime stiče simpatije i pristalice među stanovništvom. Hamas takođe ima političku partiju, koja je 2006. godine pobedila na parlamentarnim izborima u Gazi, nadmašivši Fatah pokret predsednika Mahmuda Abasa. Zapad nije priznao rezultat izbora i primorao Hamas da formira vladu nacionalnog jedinstva sa Fatahom. U kratkom bratoubilačkom ratu protiv Fateha, Hamas je 2007. godine preuzeo vlast u Gazi. Od tada nema demokratske legitimacije. Hamas je od strane većine zapadnih država označen kao teroristička grupa. U subotu, 7. oktobra 2023. godine, Hamas je pokrenuo najveći napad na Izrael od 2014. godine, lansirajući hiljade raketa i infiltrirajući se na izraelsku teritoriju. Hamas je nazvao operaciju “Potop Al-Aksa“ i rekao da je to odgovor na izraelske napade na palestinske žene, svetinje i opsadu Gaze¹. Izrael je proglasio ratno stanje i pokrenuo kontranapad pod nazivom “Željezni mačevi“, ciljajući Hamasove položaje u Gazi vazdušnim udarima. U napadima je poginulo najmanje 40 ljudi, a ranjeno više od 700. Hamas napada Izrael iz više razloga, koji se mogu podeliti na unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnji razlozi su povezani sa Hamasovim položajem u palestinskom društvu i njegovom rivalstvom sa Fatahom, koji predvodi Palestinsku samoupravu (PA) na Zapadnoj obali. Hamas je 2006. godine pobedio na parlamentarnim izborima u Gazi, ali je Zapad odbio da prizna njegovu vlast i nametnuo sankcije. Od tada, Hamas je pod stalnom izraelskom blokadom i ekonomskom krizom, koja je pogoršana pandemijom koronavirusa. Hamas je takođe izgubio podršku nekih svojih regionalnih saveznika, kao što su Iran i Sirija, zbog sukoba u Siriji i raskola u arapskom svetu. Hamas je stoga pokušao da poboljša svoje odnose sa Egiptom, Turskom i Katarom, koji mu pružaju finansijsku i političku pomoć. Hamas je takođe tražio način da se pomiri sa Fatahom i formira jedinstvenu palestinsku vladu, ali su pregovori bili neuspešni zbog neslaganja oko raspisivanja izbora, raspodele vlasti i bezbednosnih pitanja. Hamas je nadao da će nova talas anti-izraelskog nasilja osramotiti Abasa, podrivati PA i uvući ih u sukob sa Izraelom. Ali Hamas se uzdržao od direktnog pozivanja Palestinaca na pobunu protiv Abasa, da ne bi bio optužen za podsticanje palestinskog građanskog rata.