ПОСЛЕ ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА

Пролазећи улицом ОСЛОБОЂЕЊА или о пролазности свега. О пропадању Ово није она “проклета улица Риге од Фере“ из једне од Бранчилових песама .Ово је једна друга - кратка; која води, (ако се иде према реци - у правцу снимања) према сачуваној воденици, званој Лазићској, која не ради, не меље више жито, кукуруз и овас, већ само ...људске душе пуне сећања...Тамо где има душа. Још увек тече, дотиче вода из правца Нереснице вадом, и отиче... враћа се у реку...Многи су помрли из ове улице, које сам у њој сретао пре више од пола века, ... све се изменило од времена када сам отишао на школовање, и не може се вратити уназад као казаљка часовника . Не ... (31. август 2022.) PS. - И младост и старост се не слажу! Збогом, вароши, свете који више не препознајем! Збогом, илузије!