ЈОШ НЕ СВИЋЕ РУЈНА ЗОРА / JOS NE SVICE RUJNA ZORA - Даница Црногорчевић

“Нигдје се тишина тако раскошно не осјећа као на Ријеци Црнојевића. Та тишина, и зове и мами, уводи у тајанствену нит наше историје. Покушава стидно да сакрије сву своју љепоту, али колико год је човјек гледао, посматрао, све више постаје дио ње, дио њеног величанственог пејзажа. Наизглед мала, али својом током улази у језеро, а преко језера иде даље до бескрајних мора. Пјесма “Још не свиће рујна зора”, која пјева о тишини, као да је настала баш ту, у раном магловитом јутру, када се природа тако божанствено буди, и када све постаје “поезија”.” Ђакон Иван Црногорчевић Имате прилику да је чујете у једном потпуно новом аранжману, гдје смо покушали да повежемо оно што је аутентично и што је чини тужбалицом у својој суштини, а са друге стране да остане пријатна и милозвучна, пјесма за коју смо сви посебно везани. Надам се да ћете уживати! Аутор пројекта: Ђакон Иван Црногорчевић Аранжман: Александар ЂОРЂЕВИЋ Камера: Зоран Пилиповић Режија: Бошко Крљаш Монтажа: Горан Пузић Пратећи вокал: Сузана Бранковић (“Пегарт“ студио, @ ) , Даница Црногорчевић Текст из 1846.године написао: Василије Васа Николић У музеју у Кикинди, налази се пјесмарица коју је својом руком на славеносрбском језику у Мокрину 1846. године исписао тамошњи учитељ Лука Давидовић. Пјесма “Јошт не свити бела зора“ Василија Николића налази се под редним бројем 99. Кошуља, сукња и појас: АТЕЉЕ КРАЉ Желим само напоменути да ми је посебно драга ова кошуља од црвеног плиша са црногорским везом, која је рођендански поклон мојЕ ЕТНО ГРУПЕ “ГОРИЦА“ ! ХВАЛА вам још једном на великој љубави! 🥰🌺🥰 Ново у понуди ’’Весели се српски роде бутик’’ “Silence is nowhere so loud as it is on the Rijeka Crnojevića. That silence, calls and lures, taking us into mysterious thread of our history. It is modestly trying to hide all its beauty, but as much as the person looks, the more they become a part of her, a part of her magnificent landscape. At first sight, it seems so small, but it flows into the lake, and then throuh the lake, further into the endless seas. The poem “The blushy dawn is not coming still“ talks about the silence, as if it was created exactly there, in the early foggy morning, when the nature is so divinely waking up and everything becomes “poetry“.“ Đakon Ivan Crnogorčević We present you the opportunity to hear this song in totally new arrangement, where we brought together what is authentic and also the qualities that make it jeremiad in it’s core. On the other hand it stayed pleasant and melodious. This is the song we are all deeply connected with. I hope you will enjoy it! Arrangement: Aleksandar ĐORĐEVIĆ Lyrics written in 1846. by Vasilije Vasa Nikolić In museum in Kikinda there is a songbook which is written by the hand of teacher Luka Davidović in Slavo-Serbian language in Mokrin in 1846. Poem “Još ne sviti bela zora“ by Vasilije Nikolić is saved under the number 99. Camera: Zoran Pilipović Director: Boško Krljaš Montage: Goran Puzić Backing vocals: Suzana Brankovic (“Pegart“ studio, @) Danica Crnogorcevic Project author: Đakon Ivan Crnogorčević Shirt, skirt and belt: ATELJE KRALJ I want to emphasize how dear to my heart is the red velvet shirt with montenegrian embroidery, which was the birthday present from my beloved ETHNO GROUP “GORICA“! THANK YOU one more time for all your love! The blushy dawn is not coming still The leaf from the mountains is not quivering still The voice of the nightingale cannot be heard To announce the dawn The sound of zephyrs cannot be heard As well as the song of shepherds The silence is all around All that is living is now resting May the spring be adorned with it Let the dewy flowers bloom I won’t pick them anymore Because I have no one to give them to I won’t pick them anymore Because I have no one to give them to The one I used to give it to Is covered by the ground now. Every grass in its infancy Now feels it’s own joy But joy escapes from me Far far away